Od­u­vi­jek su že­ne na se­lu sa­me ob­ra­đi­va­le vu­nu, od ru­na ov­ce do ku­de­lje i ka­nu­de, pre­le, tka­le i ple­le po­kri­va­če i odje­ću bli­žnji­ma. Nji­hov za­nat je star ko­li­ko i svi­jet u ko­me su se za nje­ga ra­đa­le i sta­sa­va­le. Sve ono što se od suk­na ni­je mo­glo sa­ši­ti, ple­lo se, to­ple vu­ne­ne ča­ra­pe, ru­ka­vi­ce, po­ne­ki šal, a on­da su do­šli i džem­pe­ri. Po pr­vi put, jav­no, na iz­lo­žbi, že­ne iz Si­ro­goj­na i oko­li­ne po­ka­za­le su 1962. go­di­ne svo­je ru­ko­tvo­ri­ne. Naj­hra­bri­je su od­lu­či­le da se or­ga­ni­zu­ju i ple­tu za tr­ži­šte i sop­stve­nu za­ra­du, po­ha­đa­ju­ći i pr­vi se­mi­nar po­sve­ćen ple­te­nju. Sti­gla je ubr­zo Do­bri­la Va­si­lje­vić do­no­se­ći svo­ja zna­nja i is­ku­stva i kao sna­ha u do­ma­ćin­stvu Smi­lja­ni­ća, slav­noj po­ro­dič­noj za­dru­zi zla­ti­bor­skih sve­šte­ni­ka, kao mod­ni kre­a­tor i or­ga­ni­za­tor ne­slu­će­nih po­du­hva­ta, osta­la u Si­ro­goj­nu da svo­je sno­ve sa ple­ti­lja­ma, de­ce­ni­jam, na­da­lje ple­te.
Ka­da je sve po­če­lo tek dva­de­set hra­brih že­na pri­hva­ti­lo je obu­ku, a de­ve­de­se­tih, sko­ro 2.000 ple­ti­lja ra­di­lo je za svjet­ska mod­na tr­ži­šta. Pre­ko de­set hi­lja­da odjev­nih pred­me­ta, is­ple­te­nih me­kom island­skom vu­nom, od­la­zi­lo je u svi­jet, a de­vi­zni pri­liv do­sti­zao mi­li­o­ne do­la­ra go­di­šnje. Od tra­di­ci­o­nal­nog za­ni­ma­nja stvo­re­na je mod­na odje­ća vi­so­kih kva­li­te­ta, po­seb­nog di­zaj­na i auten­tič­nog sti­la. Džem­pe­ri, jak­ne, man­ti­li, ka­pu­ti, kom­ple­ti, ka­pe i ša­lo­vi iz Si­ro­goj­na bi­li su ra­do vi­đe­ni na mod­nim re­vi­ja­ma, saj­mo­vi­ma, u iz­lo­zi­ma eks­klu­ziv­nih rad­nji u Šved­skoj, Ita­li­ji, Fran­cu­skoj, Nje­mač­koj, Ame­ri­ci, Ja­pa­nu. O nji­ma su pi­sa­li mod­ni ča­so­pi­si svi­je­ta po­mi­nju­ći zla­ti­bor­ske ple­ti­lje, ne­po­zna­te že­ne za­bra­đe­nih li­ca, za­gle­da­ne u ru­ke ko­je ne­u­hva­tlji­vom br­zi­nom pro­me­ću re­do­ve, ša­re, bo­je...
Je­din­stve­ni pro­je­kat or­ga­ni­za­ci­je ple­ti­lja pod­ra­zu­mi­je­vao je str­pljiv i si­ste­ma­ti­čan rad na edu­ka­ci­ji, opi­sme­nja­va­nju, zdrav­stve­nom i kul­tur­nom po­sve­ći­va­nju i uz­di­za­nju se­o­skih že­na. U Si­ro­goj­no su, ple­ti­lja­ma u čast, do­la­zi­li pi­sci, sli­ka­ri, lje­ka­ri, po­ljo­pri­vred­ni struč­nja­ci. Iz­lo­žbe, kon­cer­ti, pre­da­va­nja, se­mi­na­ri, ra­di­o­ni­ce, omo­gu­ći­li su im da pre­vla­da­ju i na­dok­na­de pro­pu­šte­no, da se uklju­če u sa­vre­me­ne to­ko­ve i svo­je okru­že­nje. Do­pun­ska za­ra­da ple­ti­lja i da­lji raz­voj ko­ji je nji­ho­va or­ga­ni­za­ci­ja do­ni­je­la se­o­skoj sre­di­ni, za­u­sta­vi­li su mi­gra­ci­je iz ne­raz­vi­je­nog pod­ruč­ja pre­ma ur­ba­nim cen­tri­ma i ino­stran­stvu. Sa­ču­va­le su one ta­ko svo­ja pla­nin­ska se­la, a ple­te­nje kao no­vo za­ni­ma­nje naj­u­por­ni­jim, naj­za­slu­žni­jim, do­ni­je­lo je i pr­ve pen­zi­je kao svo­je­vr­sna pri­zna­nja.
Pred or­ga­ni­za­ci­jom ple­ti­lja otva­ra­li su se no­vi iza­zo­vi. Ulo­že­ni su do­dat­ni na­po­ri da se za­šti­ti auten­tič­no gra­di­telj­stvo u okru­že­nju i da se iz­grad­njom je­din­stve­nog mu­ze­ja na otvo­re­nom sa­ču­va am­bi­jent u ko­me su ne­ka­da ži­vje­le i stva­ra­le da­ro­vi­te že­ne, tka­lje i ple­ti­lje. Mu­zej „Sta­ro se­lo” kraj se­o­ske cr­kve sa iko­na­ma iz 18. vi­je­ka, bi­bli­o­te­ka-ga­le­ri­ja i ure­đe­ni, osmi­šlje­ni pro­sto­ri u cen­tru se­la ko­je je str­plji­vo po­žr­tvo­va­no iz­nje­dri­la or­ga­ni­za­ci­ja ple­ti­lja, po­sta­li su pri­vlač­ni i mno­go­broj­nim tu­ri­sti­ma. Is­ple­te­na je ta­ko svo­je­vr­sna po­ziv­ni­ca na ko­ju se svi­jet oda­zvao. Na­gra­de i pri­zna­nja iz ze­mlje i svi­je­ta svje­do­če o zna­ča­ju sve­u­kup­nog, vi­še­sloj­nog pro­jek­ta ostva­re­nog u ne­raz­vi­je­nim, ru­ral­nim pred­je­li­ma pla­nin­ske Sr­bi­je.
Zla­ti­bor­ske ple­ti­lje iz­dr­ža­le su i pre­vla­da­le ne­vo­lje s kra­ja 20. vi­je­ka, ra­to­ve, sank­ci­je, ne­ma­šti­nu. U osvit no­vog sto­lje­ća, or­ga­ni­za­ci­ja ple­ti­lja uz­di­gla se i us­pra­vi­la kao pri­vat­na kom­pa­ni­ja oču­va­nog, ne­pro­mi­je­nje­nog ime­na. Nji­ma u čast i ne­za­bo­ra­vu ko­ji će lje­po­tu i ne­po­no­vlji­vu ori­gi­nal­nost nji­ho­vih dje­la sa­ču­va­ti za vre­me­na ko­ja do­la­ze, upri­li­čen je Mu­zej ple­ti­lja kao traj­na po­hva­la nji­ho­voj is­traj­no­sti, mar­lji­vom ra­du i umi­je­ću ko­je je Si­ro­goj­no uve­lo u svi­jet i svi­jet do­ve­lo u Si­ro­goj­no.
U knji­zi uti­sa­ka u Mu­ze­ju ple­ti­lja pi­še: „Ov­dje sve že­ne dr­že kon­ce u svo­jim ru­ka­ma. Če­sti­tam, jer su ima­le pe­tlju. Sve je po­šlo od te pe­tlje i džem­pe­ra na­ših že­na i Do­bri­le ko­ja je sve osmi­sli­la”.
Đu­la Jef­to­vić, go­di­na­ma ra­di u pro­dav­ni­ci džem­pe­ra, a po­vre­me­no je u Mu­ze­ju ple­ti­lja.
– Či­tav pro­je­kat ruč­no ra­đe­nih odjev­nih pred­me­ta je kre­nuo 1963. go­di­ne, ka­da je Do­bri­la do­šla u ovo mje­sto gdje je tra­di­ci­ja bi­la ple­te­nje. Ona je oku­pi­la na­še že­ne i na­pra­vi­la obu­ku ple­te­nja i iza­šla na jed­nu mod­nu re­vi­ju. Tu su nas pre­po­zna­li mno­gi kup­ci u ze­mlji i ino­stran­stvu. Već 53 go­di­ne po­sto­je Si­ro­goj­no džem­pe­ri, a mu­zej smo ura­di­li da bi se na ne­ki na­čin pod­sje­ti­li na te po­čet­ke iz za­hval­no­sti pre­ma ple­ti­lja­ma ko­je su to­li­ko du­go uspje­le da tra­ju i ple­tu za ovu fir­mu. I pro­sla­vi­le su na­še džem­pe­re u svi­je­tu ko­ji se no­se u Ita­li­ji, Ja­pa­nu, Šved­skoj, Nor­ve­škoj, Ru­si­ji. Gdje je hlad­no, tu nas i ima – pri­ča Jef­to­vi­će­va.
Ona is­ti­če da se nji­ho­vo ple­te­nje ra­di po prin­ci­pu do­ma­će ra­di­no­sti.
– Vu­nu uvo­zi­mo sa Islan­da. To je Do­bri­la pro­ba­la od do­ma­će vu­ne da ra­di, ali ne mo­že taj kva­li­tet bo­ja da se po­stig­ne i naš am­ba­sa­dor na Islan­du je pred­lo­žio od te vu­ne da se ra­di jer su vlak­na du­ža, ljep­ša i bar­šu­na­sti­ja i bo­je su po­sto­ja­ne i ne raz­li­va­ju se na­kon pra­nja. Ple­ti­lje do­bi­ja­ju mo­del, vu­na se sta­va­lja na va­gu, da­ju im se mje­re i no­se vu­nu ku­ći. Kad ura­de pro­iz­vod, ide kon­tro­la. Po­sto­ji tim ko­ji ra­di na kon­tro­li kva­li­te­ta. Mo­ra bi­ti sa­vr­še­no – ka­že Jef­to­vi­će­va.
A.DA­BA­NO­VIĆ


Bar­ba­ra Buš u po­zna­tim džem­pe­ri­ma

U mu­ze­ju ple­ti­lja su na­gra­đe­ni mo­de­li, pri­zna­nja mod­nih kre­a­to­ra, a Do­bri­la je do­bit­ni­ca na­gra­de Une­sko jer je že­ne iz­vu­kla iz ku­će i uklju­či­la u za­dru­gu ple­te­nja, a ski­nu­le su i ma­ra­me...
– Po­zna­te lič­no­sti su no­si­le si­ro­goj­no džem­pe­re i pi­sa­le nam, od Ra­i­fe Gor­ba­čov, Bar­ba­re Buš do su­pru­ge pred­sjed­ni­ka Le­to­ni­je... Ima­mo i da­lje oko 500 ple­ti­lja ko­je ra­de. Ša­lje­mo is­po­ru­ku za ame­rič­ko tr­ži­šte – ka­že Đu­la Jef­to­vić.